Korpa je prazna
Ljudsko telo (muško)
Ljudsko telo (muško)
Animacija nam prikazuje glavne sisteme ljudskog tela.
3 – 12. godina
MozaLink
/Veb-link
Scene
Koža
Koža je najveći organ ljudskog tela: površina kože odraslog čoveka iznosi 1,5 kvadratnih metara, a težina (uključujući i sloj masti ispod kože) u proseku iznosi 12 kilograma. Štiti telo od mehaničkih povreda, ultravioletnog zračenja, patogenih organizama, a keratinski sloj kože sprečava gubitak tečnosti. Ima važnu ulogu u regulisanju toplote tela. Koža je naš najveći senzorni organ; njeni brojni receptori primaju uticaje toplote, hladnoće i mehaničkih uticaja.
Mišići
- mišići glave
- grudni mišići
- trbušni mišići
- mišići potkolenice
- mišići vrata
- mišići nadlakta
- mišići podlakta
- mišići buta
- mišići leđa
Mišići su glavni organi kretanja. Ljudski organizam sadrži oko 350 skeletnih mišića koji čine 50% telesne mase. Razlikujemo dugačke, kratke, pločaste i kružne mišiće. Mišići su tetivama spojeni za kosti.
Skelet
- lobanja - Ovaj organ sadrži mozak.
- kičmeni stub - Ovaj organ sadrži kičmenu moždinu.
- karlica
- kosti gornjeg ekstremiteta
- kosti donjeg ekstremiteta
- grudni koš
Skelet odrasle osobe se sastoji od 206 kostiju. Kosti su istovremeno tvrde i fleksibilne, kako bi mogle podneti veliko opterećenje. Metabolizam kostiju je veoma spor, a zbog toga i njihovo lečenje. Za oporavak slomljene kosti neophodno je najmanje šest nedelja. Za prevenciju osteoporoze potrebno je obezbediti odgovarajuću dnevnu količinu kalcijuma. (U slučaju adolescenata, ona iznosi 1500 miligrama.)
Sistem za varenje
- želudac - U ovom organu se odvija varenje belančevina. Želudačni sokovi su veoma kiseli.
- tanko crevo - U ovom organu se odvija varenje belančevina, ugljenih hidrata i masti. Ovde se takođe vrši i apsorpcija hranljivih materija.
- debelo crevo - U ovom organu se apsorbuju voda i mineralne materije. Bakterije iz unutrašnje flore ovog organa proizvode K i B vitamine.
- pravo crevo
- jetra - Ovaj organ ima važnu ulogu u detoksikaciji organizma, luči žuč, koja pomaže varenje masti.
- pankreas - Sintetiše sluz, koja dospevajući u tanko crevo pomaže varenje masti, ugljenih hidrata i belančevina. Ova žlezda proizvodi i hormon insulin koji snižava nivo šećera u krvi.
- jednjak
- usna duplja
- žučna kesa - Šuplji organ u obliku kruške u kome se privremeno skladišti žuč. Tokom skladištenja žuč povećava svoju koncentraciju.
Sistem za varenje je odgovoran za varenje i apsorpciju hranljivih sastojaka.
Usitnjavanje hranljivih materija se vrši pomoću zuba u usnoj šupljini; ovde počinje varenje ugljenih hidrata. U želucu se odvija varenje belančevina uz pomoć jakih želudačnih kiselina. Zatim se u tankom crevu apsorbuju sve vrste hranljivih materija: belančevine, ugljeni hidrati i masti. U tankom crevu se mešaju sokovi iz pankreasa, bogati enzimima za varenje, sa izlučenim sekretom žuči iz jetre, koja pomaže varenje masti.
U debelom crevu se odvija apsorpcija vode i minerala, a uz pomoć crevnih bakterija vrši se sinteza vitamina.
Respiratorni sistem
- dušnik
- grkljan
- pluća
- usna duplja
- nosni trem
- ždrelo
- glavna bronha
Katabolički procesi u našem organizmu oslobađaju ugljendioksid, a za njihovo nesmetano funkcionisanje neophodan je kiseonik. Snabdevanje organizma kiseonikom i oslobađanje od ugljendioksida vrši se pomoću pluća. U opuštenom stanju udišemo vazduh oko 16 puta u minuti, pri čemu svaki put razmenimo oko pola litre vazduha. Veoma ozbiljna bolest pluća je rak, a pušenje u velikoj meri povećava rizik za razvoj ove bolesti.
Cirkulatorni sistem
- srce - Pumpa krv u dva krvotoka.
- aorta - Glavna arterija velikog (sistemskog) krvotoka. Polazi iz leve srčane komore.
Naša tela su prekrivena mrežom krvnih sudova koju čine dva krvotoka. Veliki krvotok (ili sistemski) snabdeva naš organizam oksidovanom krvlju i preuzima ugljendioksid stvoren u procesu metabolizma. Mali krvotok ili plućna cirkulacija prenosi krv bogatu ugljendioksidom iz srca u pluća, gde se iz krvi oslobađa ugljendioksid i apsorbuje kiseonik. Krv obogaćenu kiseonikom mali krvotok prenosi do srca. Kontrakcijama srca krv se pumpa u krvne sudove. Zdravlje srca i krvnih sudova možemo održati redovnim vežbanjem, zdravom, nemasnom ishranom i izbegavanjem pušenja.
Nervni sistem
- mozak - Nalazi se u lobanji.
- kičmena moždina - Nalazi se u kičmenom stubu.
- nervi - Sastoje se od nervnih vlakana koji povezuju centralni nervni sistem sa perifernim organima.
- slepoočni mišić
- jabučni mišić
- maseterični mišić
- sternokleidomastoidni mišić
- kružni mišić usta
- frontalni mišić
- kružni očni mišić
- mišić smeha
- platizma
- mišić obarač usnog ugla
Nervni sistem je zajedno sa endokrinim sistemom odgovoran za koordinisano, regulisano finkcionisanje našeg tela. Centralni nervni sistem čine kičmena moždina i mozak, dok se periferni nervni sistem sastoji od nerava koji u formi elektronskih signala prenose informacije između centralnog nervnog sistema i perifernih organa. Iz mozga polazi 12 pari moždanih (ili kranijalnih), a sa kičmene moždine 31 par kičmenih nerava.
Sistem za izlučivanje
- bubreg - Glavna funkcija ovog organa je uklanjanje štetnih i nepotrebnih materija iz krvi.
- mokraćovod
- mokraćna bešika - Služi za skladištenje urina do njegovog izlučivanja.
- mokraćni kanal
Nepotrebne i štetne materije iz organizma uklanjaju bubrezi. Oni proizvode oko 1,5 litara urina dnevno. Urin se skladišti u mokraćnoj bešici, a ona se prazni pomoću mokraćnog kanala.
Uobičajena bolest urinarnog sistema je upala bubrežne karlice; tada se može otkriti prisustve belančevina u urinu. Takođe, česta je pojava i kamen u bubregu. U tom slučaju može doći do manjih mehaničkih povreda, usled čega se javlja krv u urinu.
Limfni sistem
- krajnik
- slezina - Ovaj organ ima važnu ulogu u sazrevanju belih krvnih zrnaca, a time i veoma veliku ulogu u funkcionisanju imunog sistema.
- grudna žlezda - Ovaj organ ima važnu ulogu u sazrevanju belih krvnih zrnaca, a time i veoma veliku ulogu u funkcionisanju imunog sistema.
- limfni čvorovi - Ovaj organ ima važnu ulogu u sazrevanju belih krvnih zrnaca, a time i veoma veliku ulogu u funkcionisanju imunog sistema.
- grudni limfni kanal - Uliva se u glavnu venu, gde se meša sa krvlju iz limfe i odlazi u srce.
- limfni sud
Limfa je telesna tečnost koja ispunjava prostore između tkiva. Nastaje od krvi osmozom kroz zidove kapilara, a sakuplja i produkte metabolizma. Limfni sudovi odvode limfu u glavnu venu krvotoka, pri čemu limfa prolazi kroz limfne žlezde, noseći u sebi patogene elemente. U limfnim žlezdama nastaju bela krvna zrnca, koja se ovde susreću sa patogenim elementima iz limfe. Bela krvna zrnca imaju veoma važnu ulogu u funkcionisanju imunog sistema.
Ostali važni organi limfnog sistema su: grudna žlezda ili timus, slezina i krajnici. Imaju veliku ulogu u proizvodnji belih krvnih zrnaca i održavanju odbrambenog sistema organizma.
Polni organi
- semenik - Proizvodi spermu. Takođe, proizvodi i testosteron (muški polni hormon), koji stimuliše sazrevanje polnih ćelija, pojavu seksualnog nagona, a tokom adolescentnog perioda utiče na formiranje muškog tela i pojavu malja.
- pasemenik - Skladišti spermu nastalu u testisima.
- semenovod
- semeni mehur - Ima važnu ulogu u formiranju semena.
- prostata - Ima važnu ulogu u formiranju semena. Drugo ime ovog organa je: prostata.
Polni organi su odgovorni za reprodukciju, stvaraju gamete. Tokom oplodnje, ćelija sperme se sjedini sa ženskom jajnom ćelijom, stvarajući zigot, od koga se razvija embrion. Reproduktivnu žlezdu muškarca čini par testisa koji proizvode spermu. Sperma se skladišti u semenoj kesici ili epididimusu, a tokom ejakulacije, vrši se izlučivanje sperme, odnosno semena kroz mokraćni kanal. Za nastanak semena odgovorni su prostata i parni organ, semena vezikula.
Endokrini sistem
- paratiroidne žlezde - Ova žlezda luči paratiroidni hormon koji podiže koncentraciju kalcijuma u krvi. Štitna žlezda luči kalcitonin, koji ima suprotan efekat, smanjuje koncentraciju kalcijuma u krvi.
- nadbubrežna žlezda - Sastoji se od kore i srži. Kora luči hormone koji povećavaju količinu natrijuma i nivo glukoze u krvi, a proizvodi i malu količinu polnih hormona. Srž sintetiše adrenalin, hormon stresa, koji ima važnu ulogu u vanrednim, stresnim situacijama.
- testis - Proizvodi spermu. Takođe, proizvodi i testosteron (muški polni hormon), koji stimuliše sazrevanje polnih ćelija, pojavu seksualnog nagona, a tokom adolescentnog perioda utiče na formiranje muškog tela i pojavu malja.
- pankreas - Proizvodi insulin, koji snižava nivo šećera u krvi. Nedostatak insulina izaziva dijabetes.
- tiroidna žlezda - Luči hormon tiroksin, koji pomaže biološku oksidaciju. Ovaj hormon je važan za razvoj mozga i normalni rast tela. Preterana proizvodnja ovog hormona izaziva Bazedovu bolest. Nedostatak tiroksina izaziva pojavu strume i kretenizma (u slučaju da je nedostatak ovog hormona prisutan od rođenja).
- hipofiza - Zajedno sa hipotalamusom formira centar endokrinog sistema, sistem hipofiza-hipotalamus.
Hormone proizvode žlezde endokrinog sistema. Tako, na primer, nadbubrežna žlezda luči adrenalin, pankreas sintetiše insulin, a nadbubrežna žlezda tiroksin.
Centar endokrinog sistema čini sistem žlezda hipofiza-hipotalamus. Hipotalamus proizvodi hormone koji regulišu rad hipofize, a ona lučenjem hormona reguliše rad ostalih endokrinih žlezda, kao što su štitna žlezda, nadbubrežna žlezda i reproduktivne žlezde. Funkciju pankreasa ne reguliše sistem hipofiza-hipotalamus.
Delovi tela
- glava
- vrat
- trup
- udovi
- rame
- nadlaktica
- podlaktica
- ruka
- butina
- potkolenica
- stopala
- grudni koš
- stomak
- karlica
- leđa
- struk
- zadnjica
- oko
- nos
- usta
- uvo
- čelo
- skalp
- vrat
- potiljak
- brada
- rame
- grudni koš
- stomak
- karlica
- leđa
- struk
- zadnjica
- pupak
- nadlaktica
- podlaktica
- ruka
- lakat
- ručni zglob
- prsti
- butina
- potkolenica
- stopala
- koleno
- gležanj
- stopalo
- penis
- mošnice
Naracija
Koža je najveći organ ljudskog tela: površina kože odraslog čoveka iznosi 1,5 kvadratnih metara, a težina (uključujući i sloj masti ispod kože) u proseku iznosi 12 kilograma. Štiti telo od mehaničkih povreda, ultravioletnog zračenja, patogenih organizama, a keratinski sloj kože sprečava gubitak tečnosti. Ima važnu ulogu u regulisanju toplote tela. Koža je naš najveći senzorni organ; njeni brojni receptori primaju uticaje toplote, hladnoće i mehaničkih uticaja.
Mišići su glavni organi kretanja. Ljudski organizam sadrži oko 350 skeletnih mišića koji čine 50% telesne mase. Razlikujemo dugačke, kratke, pločaste i kružne mišiće. Mišići su tetivama spojeni za kosti.
Skelet odrasle osobe se sastoji od 206 kostiju. Kosti su istovremeno tvrde i fleksibilne, kako bi mogle podneti veliko opterećenje. Metabolizam kostiju je veoma spor, a zbog toga i njihovo lečenje. Za oporavak slomljene kosti neophodno je najmanje šest nedelja. Za prevenciju osteoporoze potrebno je obezbediti odgovarajuću dnevnu količinu kalcijuma. (U slučaju adolescenata, ona iznosi 1500 miligrama.)
Sistem za varenje je odgovoran za varenje i apsorpciju hranljivih sastojaka.
Usitnjavanje hranljivih materija se vrši pomoću zuba u usnoj šupljini; ovde počinje varenje ugljenih hidrata. U želucu se odvija varenje belančevina uz pomoć jakih želudačnih kiselina. Zatim se u tankom crevu apsorbuju sve vrste hranljivih materija: belančevine, ugljeni hidrati i masti. U tankom crevu se mešaju sokovi iz pankreasa, bogati enzimima za varenje, sa izlučenim sekretom žuči iz jetre, koja pomaže varenje masti.
U debelom crevu se odvija apsorpcija vode i minarala, a uz pomoć crevnih bakterija vrši se sinteza vitamina.
Katabolički procesi u našem organizmu oslobađaju ugljendioksid, a za njihovo nesmetano funkcionisanje neophodan je kiseonik. Snabdevanje organizma kiseonikom i oslobađanje od ugljendioksida vrši se pomoću pluća. U opuštenom stanju udišemo vazduh oko 16 puta u minuti, pri čemu svaki put razmenimo oko pola litre vazduha. Veoma ozbiljna bolest pluća je rak, a pušenje u velikoj meri povećava rizik za razvoj ove bolesti.
Naša tela su prekrivena mrežom krvnih sudova koju čine dva krvotoka. Veliki krvotok (ili sistemski) snabdeva naš organizam oksidovanom krvlju i preuzima ugljendioksid stvoren u procesu metabolizma. Mali krvotok ili plućna cirkulacija prenosi krv bogatu ugljendioksidom iz srca u pluća, gde se iz krvi oslobađa ugljendioksid i apsorbuje kiseonik. Krv obogaćenu kiseonikom, mali krvotok prenosi do srca. Kontrakcijama srca krv se pumpa u krvne sudove. Zdravlje srca i krvnih sudova možemo održati redovnim vežbanjem, zdravom, nemasnom ishranom i izbegavanjem pušenja.
Nepotrebne i štetne materije iz organizma uklanjaju bubrezi. Oni proizvode oko 1,5 litara urina dnevno. Urin se skladišti u mokraćnoj bešici, a ona se prazni pomoću mokraćnog kanala.
Uobičajena bolest urinarnog sistema je upala bubrežne karlice; tada se može otkriti prisustve belančevina u urinu. Takođe, česta je pojava i kamen u bubregu. U tom slučaju može doći do manjih mehaničkih povreda, usled čega se javlja krv u urinu.
Nervni sistem je zajedno sa endokrinim sistemom odgovoran za koordinisano, regulisano finkcionisanje našeg tela. Centralni nervni sistem čine kičmena moždina i mozak, dok se periferni nervni sistem sastoji od nerava koji u formi elektronskih signala prenose informacije između centralnog nervnog sistema i perifernih organa. Iz mozga polazi 12 pari moždanih (ili kranijalnih), a sa kičmene moždine 31 par kičmenih nerava.
Hormone proizvode žlezde endokrinog sistema. Tako, na primer, nadbubrežna žlezda luči adrenalin, pankreas sintetiše insulin, a nadbubrežna žlezda tiroksin.
Centar endokrinog sistema čini sistem žlezda hipofiza-hipotalamus. Hipotalamus proizvodi hormone koji regulišu rad hipofize, a ona lučenjem hormona reguliše rad ostalih endokrinih žlezda, kao što su štitna žlezda, nadbubrežna žlezda i reproduktivne žlezde. Funkciju pankreasa ne reguliše sistem hipofiza-hipotalamus.
Limfa je telesna tečnost koja ispunjava prostore između tkiva. Nastaje od krvi osmozom kroz zidove kapilara, a sakuplja i produkte metabolizma. Limfni sudovi odvode limfu u glavnu venu krvotoka, pri čemu limfa prolazi kroz limfne žlezde, noseći u sebi patogene elemente. U limfnim žlezdama nastaju bela krvna zrnca, koja se ovde susreću sa patogenim elementima iz limfe. Bela krvna zrnca imaju veoma važnu ulogu u funkcionisanju imunog sistema.
Ostali važni organi limfnog sistema su: grudna žlezda ili timus, slezina i krajnici. Imaju veliku ulogu u proizvodnji belih krvnih zrnaca i održavanju odbrambenog sistema organizma.
Reproduktivni organi imaju ulogu u produženju vrste, oni proizvode polne ćelije. Tokom oplodnje, ćelija sperme se sjedini sa ženskom jajnom ćelijom, stvarajući zigot, od koga se razvija embrion. Reproduktivnu žlezdu muškarca čini par testisa koji proizvode spermu. Sperma se skladišti u semenoj kesici ili epididimusu, a tokom ejakulacije, vrši se izlučivanje sperme, odnosno semena kroz mokraćni kanal. Za nastanak semena, odgovorni su prostata i parni organ, semena vezikula.
