Uho i mehanizam sluha

Nazad

Uho i mehanizam sluha

Uho registruje zvučne talase i pretvara ih u električne signale, koji se šalju u mozak.

6 – 12. godina

MozaLink

Veb-link

Digitalne lekcije

/ MS-6404 / 32

Dodavanje u kolekciju

Pitanja

Tačno ili pogrešno? Puž je ispunjen tečnošću koju vibrira kretanje uzengije.
Tačno ili pogrešno? Zvuk date frekvencije uvek se apsorbuje na istom mestu u pužu.
Tačno ili pogrešno? Nakovanj je spoljašnja slušna koščica koja je povezana s bubnom opnom.
Tačno ili pogrešno? Na uticaj zvučnih talasa signal nastaje u Eustahijevoj tubi.
Tačno ili pogrešno? Drugi naziv Eustahijeve tube je slušna tuba.
Tačno ili pogrešno? Osnova uzengije se uklapa u ovalni prozorčić puža.
U kom opsegu frekvencije može zdravo ljudsko uho osetiti zvuk?
Koji se zvuci apsorbuju na osnovi puža?
U kom se režnju nalazi centar sluha?

Šta povezuje bubnu duplju sa ždrelnom dupljom?
Šta se nalazi na granici spoljašnjeg uha i srednjeg uha?
Gde se stvara električni signal u uhu?
Gde se nalazi puž u uhu?
Koje tkivo čini veći deo ušne školjke?
Od sledećih, koja NIJE slušna koščica?
Gde se stvara osećaj zvuka?
Gde se apsorbuju vibracije nižih frekvencija koje generišu duboki zvuci?
Koji moždani nerv se zove tremno-pužni nerv?
Gde se nalaze slušne koščice?

Scene

Mehanizam sluha

ušna školjka - Usmerava zvučne talase u spoljašnji slušni kanal. Uglavnom se sastoji od hrskavičavog tkiva.
spoljašnji slušni kanal - Vodi zvučne talase do bubne opne. Koža koja oblaže slušni kanal proizvodi ušni vosak, koji štiti kožu od povreda i patogena. Akumulacija voska može dovesti do začepljenja uzrokujući privremeni gubitak sluha.
srednje uho - Sadrži bubnu duplju i slušne koščice. Eustahijeva tuba ga povezuje sa ždrelnom dupljom.
unutrašnje uho - Neophodan je organ ravnoteže i sluha.
slušni nerv - Signale nastale u školjci do mozga nosi VIII moždani nerv. Takođe, ovaj nerv nosi informacije odgovorne za ravnotežu, zbog čega se naziva tremno-pužni nerv.
slušni put - Nastavak slušnog nerva u mozgu. Njegovi aksioni prenose signal do centra sluha preko talamusa.
centar sluha - Moždana kora se nalazi u temporalnom režnju velikog mozga. Tu se stvara osećaj zvuka. Različite površine joj se aktiviraju u zavisnoti od visine zvuka.
Eustahijeva tuba - Povezuje nosnu duplju sa srednjim uhom (bubna duplja). Preko nje se izjednačava pritisak bubne duplje sa pritiskom spoljašnjeg vazduha. Tipično se gutanjem otvara. Ako se trajno zatvori, pritisak u srednjem uhu se smanjuje i uho se „začepi". Kada se spoljašnji pritisak promeni, uho „pucketa": tada vazduh izlazi iz bubne duplje (u slučaju nižeg spoljašnjeg pritiska vazduha) kroz otvarajuće Eustahijeve tube ili ulazi vazduh u bubnu duplju (u slučaju većeg spoljašnjeg pritiska vazduha). Drugi naziv Eustahijeve tube je slušna tuba.

Uho

ušna školjka - Usmerava zvučne talase u spoljašnji slušni kanal. Uglavnom se sastoji od hrskavičavog tkiva.
spoljašnji slušni kanal - Vodi zvučne talase do bubne opne. Koža koja oblaže slušni kanal proizvodi ušni vosak, koji štiti kožu od povreda i patogena. Akumulacija voska može dovesti do začepljenja uzrokujući privremeni gubitak sluha.
srednje uho - Sadrži bubnu duplju i slušne koščice. Eustahijeva tuba ga povezuje sa ždrelnom dupljom.
unutrašnje uho - Neophodan je organ ravnoteže i sluha.
slušni nerv - Signale nastale u školjci do mozga nosi VIII moždani nerv. Takođe, ovaj nerv nosi informacije odgovorne za ravnotežu, zbog čega se naziva tremno-pužni nerv.
slušni put - Nastavak slušnog nerva u mozgu. Njegovi aksioni prenose signal do centra sluha preko talamusa.
centar sluha - Moždana kora se nalazi u temporalnom režnju velikog mozga. Tu se stvara osećaj zvuka. Različite površine joj se aktiviraju u zavisnoti od visine zvuka.
Eustahijeva tuba - Povezuje nosnu duplju sa srednjim uhom (bubna duplja). Preko nje se izjednačava pritisak bubne duplje sa pritiskom spoljašnjeg vazduha. Tipično se gutanjem otvara. Ako se trajno zatvori, pritisak u srednjem uhu se smanjuje i uho se „začepi". Kada se spoljašnji pritisak promeni, uho „pucketa": tada vazduh izlazi iz bubne duplje (u slučaju nižeg spoljašnjeg pritiska vazduha) kroz otvarajuće Eustahijeve tube ili ulazi vazduh u bubnu duplju (u slučaju većeg spoljašnjeg pritiska vazduha). Drugi naziv Eustahijeve tube je slušna tuba.

Slušne koščice

bubna opna - Membrana vezivnog tkiva koja zatvara spoljašnje uho. Na uticaj zvučnih talasa vibrira, ovu vibraciju prenosi do slušnih koščica. Tokom paracenteze napravi se mali rez na bubnoj opni kroz koji se prazni gnoj iz zapaljenog srednjeg uha.
čekić - Spoljašnja slušna koščica, prenosi vibracije bubne opne nakovnju.
nakovanj - Srednja slušna koščica, prenosi vibracije čekića uzengiji.
uzengija - Unutrašnja slušna koščica, prenosi vibracije uzengije ka pužu. Najmanja kost našeg organizma.

Puž

tri polukružna kanala - Detektuju ugaono ubrzanje glave. Ako se glava okreće u bilo kom pravcu, u receptorima polukružnih kanal formira se signal koji kroz vlakna slušnog nerva (takođe: tremno-pužni nerv) stiže u mozak.
spoljašnji zid - Tečnost koja puni gornji prolaz puža (perilimfa) vibrira pokretom uzengije. Vibracija tečnosti se širi prema vrhu vijka.
vestibularni zid - Odozgo se graniči sa Rajsnerovom membranom a odozdo sa bazilarnom membranom. Ispunjen je tečnošću (endolimfa).
timpanični zid - Ispunjen je tečnošću (endolimfa). Vibracija u ovom kanalu se širi od vrha puža do osnove.
slušni nerv - Signale nastale u školjci do mozga nosi VIII moždani nerv. Takođe, ovaj nerv nosi informacije odgovorne za ravnotežu, zbog čega se naziva tremno-pužni nerv.
okrugli prozorčić - Pokriven membranom vezivnog tkiva. Vibracija se širi u tečnost timpaničnog zida prema okruglom prozorčiću, koji je „izlaz" puža.
ovalni prozorčić - Pokriven membranom vezivnog tkiva tj. ovalna membrana. Ovde se uklapa osnova uzengije. Vibracija uzengije preko membrane se prenosi na tečnost u gornjem kanalu puža. Ovalni prozorčić je „ulaz" puža.

Kortijev organ

trepljasta ćelija - Tokom apsorpcije vibracije bazilarna membrana i tektorijalna membrana se pomeraju jedna naspram druge. Tektorijalna membrana pritiska treplje koje se nalaze na površini trepljastih ćelija Kortijevog organa i iskrivi ih. Zbog toga se u trepljastim ćelijama formira signal. Konstantno izlaganje buci može izazvati uništavanje trepljastih ćelija, što dovodi do trajnog gubitka sluha. Zbog toga je važna adekvatna zaštita od buke na radnom mestu.
tektorijalna membrana - Tokom apsorbcije vibracije bazilarna membrana i tektorijalna membrana se pomeraju jedna naspram druge. Tektorijalna membrana pritiska treplje koje se nalaze na površini trepljastih ćelija Kortijevog organa i iskrivi ih. Zbog toga se u trepljastim ćelijama formira signal.
bazilarna membrana - Vibraciju koja se širi u tečnosti puža apsorbuje bazilarna membrana i zbog toga počinje vibrirati. Stoga, bazilarna membrana i tektorijalna membrana pomeraju se jedna naspram druge.
nervno vlakno

Tonotopija

A helyelv szerint a hangmagasságot az határozza meg, hogy a belső fül csigájában hol jön létre a legnagyobb rezgés az alaphártyán. A nagyobb frekvenciájú rezgések, amelyek a magasabb hang hatására alakulnak ki, a csiga alapjához közel elnyelődnek, és rezgésbe hozzák az alaphártyát. A mélyebb hangok hatására létrejövő kisebb frekvenciájú rezgések a csiga csúcsához közelebb rezgetik meg az alaphártyát. Az elnyelődés helyén elektromos ingerület alakul ki, ami az agyba jut. Így az ingerület keletkezésének helye kódolja a hang magasságát.

Békésy György (1899–1972) magyar-amerikai biofizikus kísérletekkel igazolta ezt az elméletet. Felfedezéseivel alapvetően járult hozzá a hallás mechanizmusának megértéséhez. 1961-ben „a belső fül, a csiga ingerlésének fizikai mechanizmusával kapcsolatos felfedezéseiért” orvostudományi Nobel-díjat kapott.

Naracija Pokaži sve

Zvuk je vibracija vazduha koju osećamo zahvaljujući našem uhu. Zdravo uho može da oseti zvučne talase frekvencije otprilike od 20 do 20 000 Hz. Ovaj opseg se smanjuje kako starimo ili usled izloženosti buci.

Zvučni talasi stvaraju signale u unutrašnjem uhu koji se prenose preko slušnog nerva, odnosno preko vlakana slušnog puta u centru sluha u moždanoj kori. Osećaj zvuka se stvara u moždanoj kori.

Ušna školjka sakuplja zvučne talase i usmerava ih prema spoljašnjem slušnom kanalu. Zvučni talasi vibriraju bubnu opnu koja zatvara slušni kanal. Slušne koščice – čekić, nakovanj, uzengija –prenose vibraciju bubne opne do puža.

Osnova uzengije se uklapa u ovalni prozorčić. Bazilarna membrana se nalazi unutar koščatog zida puža. Ona se proteže duž vrha puža, gde zavrne i nastavlja u Rajsnerovu membranu. Zbog toga se na preseku puža vide tri kanala: timpanični, vestibularni i spoljašnji zid.

Puž je ispunjen tečnošću, koju vibrira uzengija. Zvuci visoke frekvencije uzrokuju vibracije visoke frekvencije, koje se apsorbuju na početku puža i vibriraju bazilarnu membranu. Vibracije niže frekvencije koje generišu duboke zvukove vibriraju bazilarnu membranu bliže vrhu puža. Na mestu apsorpcije generiše se električni signal koji se prenosi u mozak. Mesto generisanja signala kodira visinu zvuka: ovo se zove tonotopija.

Električni signali nastaju u Kortijevom organu. Vibracija se širi unutar puža i gura tektorijalnu membranu na trepljaste ćelije koje se nalaze na bazilarnoj membrani, one se savijaju i nastaje signal u ćelijama. Tako može Kortijev organ da pretvori vibraciju u električni signal, koji se preko vlakana slušnog nerva prenosi u mozak, zatim preko slušnog puta u moždanu koru. Osećaj zvuka se stvara u moždanoj kori.